Период пандемије и блокаде утицао је на нашу перцепцију станова, у којима смо морали да проводимо много више времена него раније. Ово су закључци студије „Квалитет живота код куће током пандемије“, која је спроведена у сарадњи са Łодз Десигн Фестивалом са Биуро Бадан Споłецзницх знаком питања, Церамиком Парадиз и стручњацима.
Главне претпоставке студије и одабир испитаника
Циљ студије „Квалитет живота код куће током пандемије“ био је да се провери како је пандемија корона вируса променила став Пољака према перцепцији њихових станова и да ли су задовољили све потребе у новој стварности, или их је можда требало преуредити.
У анкети су учествовали првенствено професионално активни људи од 25-50 година који живе у градовима са преко 100.000 становника. и живе у становима у блоку или стамбеној кући површине не више од 70 м². Избор испитаника није случајан, јер се за такве људе показало да је више времена проведено код куће током пандемије највећи изазов. Морали су да користе мали простор својих станова за рад на даљину, одмор, јело или играње са децом.
У анкети је учествовало укупно 366 људи, укључујући и оне који живе сами, у паровима и са децом. Чак 60% испитаника били су млади људи до 35 година, са високим образовањем (71%), који раде у занимањима која захтевају специјалистичка знања и прилично добро стоје, јер је просечна примања анкетираних домаћинстава назначена на минимум ПЛН 10.000. ПЛН нето. Занимљиво, чак 40 одсто испитаника признало је да им се материјално стање побољшало током пандемије, што је за многе био један од разлога за доношење одлуке да промени стан у већи или чак кућу.
О чему је била студија?
Студија је спроведена у форми анкете, али је обогаћена и са 25 интервјуа у слободној форми који су омогућили добијање прецизнијих квалитативних података. У оба случаја испитаници су изнели своје утиске о свакодневном коришћењу станова током пандемије и покушали да утврде која решења за уређење захтевају промене адекватне новим потребама, на пример у вези са потребом да се ради на даљину од куће или једноставно проводе више времена код куће. Анализирано је, између осталог: елементи станова као што су:
- квалитет ваздуха,
- температура,
- лигхт,
- акустика,
- функционалност намештаја,
- естетика декора.
Кључни налази из студије „Квалитет живота код куће током пандемије“
Извештај студије је показао да је током пандемије чак 73% испитаника променило начин на који оцењује свој стан, што је било уско повезано са више времена проведеног у њему. Испитаници су уочили, пре свега, бројне недостатке у своја „четири угла“, нпр.:
- премало светла,
- превисока температура у собама током лета,
- превише буке због чешћих реновирања током закључавања.
За половину испитаника највећи проблем се показало недовољна одвојеност приватне и професионалне зоне у стану. Само 13% испитаника могло је да приушти посебан радни простор.Међутим, многи су указали на потпуни недостатак одвојености места за рад и разоноду и признали да је то разлог њихове фрустрације и незадовољства условима становања.
Потреба за организовањем радног места код куће у многим случајевима негативно се одразила и на естетику ентеријера, коју је било тешко помирити са потребом да се води рачуна о функционалности и ергономији. Укупно, чак 34% испитаника рекло је да су као последица пандемије почели да доживљавају свој стан лошије, а главни разлог за то је премала површина и неповољан распоред ентеријера.
Занимљив део студије било је прикупљање информација о томе како су корисници станова покушали да се изборе са горе наведеним проблемима, односно како су покушали да побољшају удобност коришћења својих „микро светова“. Како се испоставило, популарна решења су укључивала:
- побољшање опреме у купатилу како би се створио удобан простор за одмор попут спа,
- куповина модерних кухињских апарата за лакше припремање оброка,
- опремање станова уређајима који су се раније сматрали луксузом, нпр. роботи за чишћење или клима уређаји,
- реновирање станова са додатним намештајем - посебно оних за посао и који су примали госте током блокаде,
- реновирање и уређење ентеријера,
- раздвајање зона у стану декоративним елементима,
- куповина кућне опреме за спорт и забаву (нпр. пројектори),
- уређење мини башта на балконима,
- коришћење осветљења за украшавање соба,
- примена принципа минимализма и ограничавање куповине, нпр. куповина половних намештаја уместо новог, итд.
Многи испитаници су признали да им је блокада омогућила да боље разумеју принципе дизајна ентеријера, што ће им помоћи да уреде још један стан у будућности, на пример правилном поделом зона или обезбеђивањем одговарајуће количине складишног простора.
Студија стога закључује да су захваљујући пандемији многи људи почели да придају велики значај удобности и функционалности стана и његовој естетици. О резултатима анкете детаљније се говорило током конференције „Дизајнирање БОЉЕ: Идеалан стан за нова времена“, организоване у оквиру специјалног издања ŁДФ - БЕТТЕР 2.0. Учесници су били Јанина Бак (статичарка и ауторка Јанина Даили блог), Јоанна ПхД Јурга, Изабела Францкиевицз-Олцзак и Александра Подконска из Куестион Марк и Катарзина Ксиезополска из МАГАЗИФ-а.
